Mama Iz Kreveta

 Proletelo je tih 36 nedelja,nije da nije. Bila sam od onih super aktivnih trudnica uz odobrenje doktorke naravno. Kada je sve u najboljem redu,nema razloga za postedu od bilo kakvih aktivnosti. Radila sam do treceg meseca fizicki naporan posao i mogla sam do kraja. Predomislila sam se samo zato da bih uzivala u trudnoci pa sam otvorila bolovanje. Vise od 10 sati rada na nogama,uglavnom klizav pod i kolege koje ne mare puno ( a i sto bi?), to je onako bas presudilo. Inace,volela sam  svoj posao ali tu tackicu na UZ sam zavolela mnogo vise. Znate,u prvoj imate vemena da uzivate,druga i svaka sledeca prodju skoro pa neopazeno. Jeste,imala sam one jutarnje mucnine sto su trajale bukvalno ceo dan ali sam prihvatila da to tako mora,kao recimo kada imate upalu besike pa ste vezani za wc? E pa tako,samo malo napornije. I svaki put kad zagrlim wc solju pomislim u sebi "Bebo,bebo"... nekako bude lakse. Elem,putovala sam, jako puno, setala jos vise, konacno se posvetila uredjenju stana,cistila-prala-peglala... Sve ono sto inace radim samo mnogo vise. Pa imala sam slobodnog vremena i energije na pretek! A kada se moj muz pozalio doktorki na moje fizicke aktivnosti, rekla je:" Samo napred,lakse ces se poroditi".  

Kada sam usla u cuvenu 36 nedelju samo malo sam se primirila, vrlo malo.

I znate sta? Kada me neko pita da li je tesko,pogotovo onako sazaljivim tonom, dodje mi.... pa u najmanju ruku da ga zviznem! Sta je tacno tesko? Nositi svoju bebu u stomaku? Pa nije tebe roda donela! Ako ne postoji zdravstveni problem, samo smo trudne,nismo bolesne. Mnogi me osudjuju zbog mog stava o trudnoci ali moj stav mi je pomogao da na svet donesem jednu jaku bebu.

Znate,moja prabaka je rodila sedmoro okopavajuci krompir na njivi. I ona druga prabaka isto, samo devetoro.

Mnogo je zacaranih krugova,ne dozvolite sebi luksuz da upadnete u jedan. Zene nisu slabasne i kada porodjaj prodje shva